probna

	Sign In Sign-Up

Home

Karikature
To je to

Impresum

11. broj,
Maj 2000

Da se ne zaboravi - Leon Jozef Finci

Da se ne zaboravi

Èitajuæi redovno “Jevrejski glas” naišao sam na 2 èlanka vrlo interesantna i aktuelna. Prvi èlanak je izašao u “Jevrejskom glasu” ,marta meseca 1999. godine, broj 1 u rubrici iz Jevrejskog sveta ,a naslov dopisa je “Jevrejski rat” zbog oštete. Drugi èlanak je izašao u “Jevrejskom glasu”, januara 2000. godine, br. 9 u rubrici “Reagovanja”, a nosi naslov “Restitucija ili reotimaèina”. Oba èlanka obrazlažu opravdanost i ispravnost zahteva Jevreja za nadoknadu oduzete imovine. Iz ovog poslednjeg èlanka citirajuæi samo jedan kratak pasus: “Svetski Jevrejski Kongres (World Jewish Congress) i World Jewish Restitution Organization u svojim aktivnostima vrlo energièno zahtevaju vraæanje jevrejske imovine oduzete u vreme fašizma i komunizma u svim zemljama Evrope, a sa posebnim naglaskom na zemlje Istoène Evrope.” Pošto èasopis ima rubriku “Listajuæi listove”, a u podnaslovu ove rubrike se kaže: Šta štampa štampa” gde se donose tekstovi i prenose informacije iz drugih èasopisa i novina, smatram za korisno da se oštampa i èlanak koji je donele beogradska “Politika”.

Prikrivanje
iza Ane Frank

Nisu svi Holanðani bili uz Jevreje *Saoseæanje prema porodici Ane Frank više izuzetak nego pravilo.

Piše:
Branka ÐUKIÆ

Holanðani su iznenada suoèeni sa neprijatnim pitanjem - da li je Ana Frank zaista pravilo, ili je ta jevrejska djevojèica samo izuzetak od tragiène sudbine njenih sunarodnika za vreme nacistièke okupacije Holandije?
Prièa o maloj Ani Frank, sakrivenoj od nacista na jednom amsterdamskom tavanu, veæ decenijama je simbol, a njen dnevnik - dokaz da su Jevreji u Holandiji, za razliku od onih u drugim evropskim državama, nailazili na saoseæanja.
Meðutim, nedavni vladin izveštaj i odluka o obešteæenju žrtava holokausta bacili su novo svetlo na tu tragiènu prièu i primorali Holanðane da preispitaju zvaniènu istoriju i sopstvenu savest.
Izveštaj vladine komisije, kojim se preporuèuje izdvajanje 250 miliona guldena (nešto više od 100 miliona dolara) za obešteæenje holandskih Jevreja, naišao je ovih dana na buru protesta jevrejske zajednice i optužbe Komiteta preživelih holokausta u Holandiji da je nadoknada “suviše mala i suviše okasnela”.
“Holanðani se kriju iza prièe o Ani Frank. To je bio izuzetak od kojeg je napravljeno pravilo”, izjavila je predstavnik za štampu Komiteta Pegi Duven.

Retki preživeli

Posle Drugog svetskog rata, holandske vlasti su, tvrdi ovaj komitet, oduglovlaèile sa istragom o tome šta se dogodili sa imovinom “njihovih” Jevreja, ukljuèujuæi raèune u bankama, polise osiguranja, raèune njihovih firmi, zgrade i umetnièka dela.
Problem je do te mere zaoštren da se premijer Bim Kok u petak izvinio Jevrejima i obeæao da æe preispitati preporuke vladine komisije, ali su Jevreji odbacili kao netaène njegove tvrdnje da je samo mali broj Holanðana saraðivao sa nacistima za vreme okupacije svoje zemlje, od 1940. do 1945. godine.
Arhiva i podaci Nacionalnog instituta za ratnu dokumentaciju kao da Jevrejima daju za pravo, svedoèeæi da je alarmantno veliki broj holandskih Jevreja stradao u tom periodu.
Od 140.000 Jevreja u Holandiji èak 107.000 je deportovano, a samo pet hiljada deportovanih je preživelo rat.
Svedoèenja preživelih Jevreja upuæuje na èinjenicu da velika veæina Holanðana nije ni izbliza bila tako tolerantna prema njima kao oni koji su krili malu Anu Frank, èiji je dnevnik o tim danima preveden na oko 60 jezika i prodat u preko 30 miliona primeraka širom sveta. Zahvaljujuæi tom dnevniku, tavan koji je pretvoren u muzej, na kome je sa još sedam osoba bila sakrivena mala Ana, godišnje poseti oko 800.000 ljudi.

Nepoželjni povratnici

Predstavnica jevrejskog komiteta Pegi Duven, èiji je suprug sreo malu Anu Frank u koncentracionom logoru Bergen-Belsen, koji je osloboðen samo nekoliko nedelja pošto je ona umrla, takoðe tvrdi da sudbina te devojèice u Holandiji nije tipièna i da odudara od naèina na koji su se Holanðani ponašali prema Jevrejima. Štaviše, prema njegovim svedoèenjima i prièama drugih preživelih, dobar deo jevrejskog novca stavljen je na raspolaganje nacistima za troškove deportacije.

Jevreji koji su preživeli koncentracione logore i vratili se u Holandiju naišli su na hladan prijem, teškoæe zbog nedostatka dokumenata i nerazumevanje u pogledu preuzimanja svoje imovine.
Jevreje zabrinjava i èinjenica da posle izvinjenja premijera Koka nisu usledili nikakvi konkretni potezi, koji bi im dali nadu da æe ovo pitanje biti rešeno kako treba.
Holandski Jevreji kažu da poenta više i nije u tome da li je prièa o Ani Frank prava, koliko ih zabrinjava èinjenica da holandska vlada i dalje odbija da preuzme zakonsku, moralnu i finansijsku odgovornost za ono što se dogaðalo u vreme nacistièke okupacije.

Nazad gore È